Обично вече или ипак...

Наизглед, обично. Недељно. Проведено мирно и спокојно. У простору који нема непознатих детаља. Са особама које познајем као и саму себе. Или бар мислим да тако јесте...

Наизглед мирно, наизглед обично. Недељни серијали, добро познати филмови и звуци, приче и планови за наредне дане.

Испод свега тога, ипак не...

У мојој глави станујеш...

У мојој глави станујеш: ту ти је
Соба и мали балкон с ког пуца
Видик на моје мисли најтананије...

Понекад слушаш како ми закуца
Срце ко живи лептир из кутије.

Ja ти одшкринем врата: низ басамке
Силазиш у врт за кога нико не зна.

На поветарцу лебдиш попут сламке.

(Док за то време, можда, неопрезна
Стојиш на неком рубу, испред замке...)

Некад, (у мојој глави док баш скачеш
У морску пену, испод сунца, гола)
Спазим те како по киши прескачеш
Барице и сва у блату до пола
Журиш на пос'о с лицем ко да плачеш.

Пролази дан за даном и сва свота
Времена твог се по два пута збира:
По пола мога клупка мота.

Видим са твога лица пуно мира
Да не знаш како живиш два живота.

У мојој глави станујеш и дубиш
Црне и беле ходнике за моје
Мисли: како ми бежиш ил' ме љубиш?

Ван тебе друге мисли не постоје.

Само док спавам ти се некуд губиш...

Стеван Раичковић

Колико кошта место у Нојевој барци?!

Ако се неко икад питао колико особа се може сместити у Нојеву барку, нека погледа слику (приказ фреске у цркви у Котражи). Генерални заступник Шкоде за Србију успео је да "купи" карте за своју породицу и себе!

Очигледно да многи још увек мисле да се спасење може купити новцем.


Иако СПЦ има више него јасне ставове, човек у њој прави грешке...

Визуелизација социјалних мрежа

Како су социјалне мреже у све већој експанзији, тако је и број алата и техника за њихову анализу такође у порасту.
Наравно, ту је и визуелизација добијених резултата, а пре неколико дана налетех на алат који директно даје приказ у виду графа, без неких међу-корака. (TouchGraph).

Софтвер је заснован на Јави, а на самом сајту се пружа могућност анализе, без инсталације софтвера на рачунару. Осим тога, пружа могућност придруживања текста или слика гранама и чворовима графа.
Мени је интересантан у домену креирања социограма на нивоу одређене групе. Само за пробу, применила сам га на ФБ, и добила сличицу која илуструје мрежу и повезаност "пријатеља". Мрежа је орјентисана на вас, тј. централну фигуру коју одаберете. И у том случају, неко ко је у тој мрежи "црна звезда" не значи да би применом истог поступка орјентисаног на неку другу особу био у том статусу.
Више ме интересује примена поменутог или сличних софтвера на системима за управљање учењем, форумима које користе студенти или ученици, и уопште у домену електронског учења које је интегрисано у традиционалну наставу, а које се реализује посредством неких од система.
Верујем да је могућа примена и на blogger и откривање релација између блогова, али то нисам проверила.
Ако имате неке корисне предлоге или сугестије на ову тему, пишите.

Виртуелна храброст

Виртуелна храброст је ту, увек. На форумима, блоговима, причаоницама... Олако се изговора нешто што се иначе, у реалном животу, не би рекло.

Схватам да су блогови многима "издувни вентил", лични дневник писан под псеудонимом или не, свеједно. И да они који то пишу, у највећем броју случајева, пишу "за своју душу", без обзира да ли имају читаоце или не. У том смислу блогови и имају своју вредност, и своју добру страну.

Ретке су особе које ће вам рећи у лице оно што су вам индиректно рекле на неком форуму, или директно, преко мејла, ћаскања,... Таквих скоро да и нема, или се бар ја не сусрећем са њима :) Најдрастичнији случај је случај једног корисника система за електронско учење, кога се најчешће и сетим када је виртуелна храброст у питању. Дешавања су можда од пре годину дана. Док сам читала те његове постове, дуге, пуне сарказма и неодобравања, створила сам у себи неку врсту предубеђења да се ради о храброј особи која ће исто тако разговарати и уживо. Пошто је у то време неко други "сарађивао" са том особом, мени су једино стизали мејлови са новим порукама са тог форума.
Сусрели смо се доста касније, везано за исту проблематику. Уживо. Једном, два пута, три пута... И све и да покушам да се сетим боје гласа, не бих успела... Чак ни у сну не бих могла да повежем да је то иста особа. Тих, несигуран, збуњен, можда чак и уплашен? Такав утисак је остављао сваки пут. Ни трага од оног "форумаша".

Кренула сам од тога да му више одговара електронска комуникација, да једноставно не воли или не жели да разговара уживо. И да се не ради о некоме ко је само виртуелно храбар већ да је једноставно такав тип особе у комуникацији са неким са ким можда и не би причао, да не мора ;)

Стицајем околности, његови блиски познаници које упознајем, чувши да имамо "заједничког пријатеља" упућују ме да он ужива у електронској провокацији и препуцавању преко порука... То му је једини начин на који ће и исказати негодовање или одобравање, свеједно...

Чему храброст на форуму, ако је нема у реалном животу? Можда само у испуњењу неких личних хирова, али на дуже стазе не видим ништа корисно у томе.
Остаје да се запитамо да ли би на исти начин рекли то што негде, у овом виртуелном свету напишемо...

У беспућу...

У прошлости која се не враћа, будућности која не долази, садашњости која измиче и бежи. У нетражењу разлога и неналажењу истине. У другом времену, а на потпуно истом месту. У неискреном осмеху и погледу који открива и скрива многе ствари. У добронамерним саветима и неодобравањима. У испуњењу туђих, а не својих очекивања. У питањима која нису никад постављена и одговорима који нису добијени. У грешкама и губицима. У привидном савршенству. У туђим, а не својим очима. У селективним сећањима, и погрешним проценама. У новим данима и истим ноћима. У неприхватању нечега што личи на истину. У испуњеном времену и празним мислима. У проласцима и заобилажењима. У променама које ништа не доносе. У безуспешним покушајима. У простору који људи не мењају. У новим лицима која се смеју. У старим лицима која не схватају.

Како доспети на СЦИ листу?

Једина шанса да се неки од наших Универзитета нађе на шангајској листи која рангира 500 најбољих високошколских установа на свету је да повећа број научних радова објављених у неком од часописа са СЦИ листе.

Неопходан услов који је потребно испунити за стицање звања доктора наука је објављен један рад на СЦИ листи.

Неопходан услов за избор у звање доцента је такође објављен рад на СЦИ листи, осим звања доктора наука које се подразумева.

Даљи ток се опет везује за фамозну листу, али са још оштријим критеријумима.

СЦИ (SCIENCE CITATION INDEX) се све чешће помиње у контексту најтеже препреке.

Оштрији захтеви су сигурно права ствар за све нас, колико год било тешко. Али управо ове преомене доносе нелогичности које само време може да реши. У исто време, на истом месту раде докторанти са већим бројем радова на СЦИ листи од редовних професора.

Захтевају се радови у часописима на фамозној листи, а да никакве друге промене нису направљене. Средства за развој науке су мала. Све што прати развој истраживања, а то су рад у добро опремљеним лабораторијама, студијски боравци... све је препуштено машти самих истраживача :)

На мом столу и даље стоји "превртљиви мерач времена", мали пешчани сат. Подсећа ме да време неумољиво тече док мог имена још увек нема на поменутој листи...