Наизглед, обично. Недељно. Проведено мирно и спокојно. У простору који нема непознатих детаља. Са особама које познајем као и саму себе. Или бар мислим да тако јесте...
Наизглед мирно, наизглед обично. Недељни серијали, добро познати филмови и звуци, приче и планови за наредне дане.
У мојој глави станујеш: ту ти је
Соба и мали балкон с ког пуца
Видик на моје мисли најтананије...
Понекад слушаш како ми закуца
Срце ко живи лептир из кутије.
Ja ти одшкринем врата: низ басамке
Силазиш у врт за кога нико не зна.
На поветарцу лебдиш попут сламке.
(Док за то време, можда, неопрезна
Стојиш на неком рубу, испред замке...)
Некад, (у мојој глави док баш скачеш
У морску пену, испод сунца, гола)
Спазим те како по киши прескачеш
Барице и сва у блату до пола
Журиш на пос'о с лицем ко да плачеш.
Пролази дан за даном и сва свота
Времена твог се по два пута збира:
По пола мога клупка мота.
Видим са твога лица пуно мира
Да не знаш како живиш два живота.
У мојој глави станујеш и дубиш
Црне и беле ходнике за моје
Мисли: како ми бежиш ил' ме љубиш?
Ако се неко икад питао колико особа се може сместити у Нојеву барку, нека погледа слику (приказ фреске у цркви у Котражи). Генерални заступник Шкоде за Србију успео је да "купи" карте за своју породицу и себе!
Очигледно да многи још увек мисле да се спасење може купити новцем.
Иако СПЦ има више него јасне ставове, човек у њој прави грешке...
Како су социјалне мреже у све већој експанзији, тако је и број алата и техника за њихову анализу такође у порасту. Наравно, ту је и визуелизација добијених резултата, а пре неколико дана налетех на алат који директно даје приказ у виду графа, без неких међу-корака. (TouchGraph).
Софтвер је заснован на Јави, а на самом сајту се пружа могућност анализе, без инсталације софтвера на рачунару. Осим тога, пружа могућност придруживања текста или слика гранама и чворовима графа. Мени је интересантан у домену креирања социограма на нивоу одређене групе. Само за пробу, применила сам га на ФБ, и добила сличицу која илуструје мрежу и повезаност "пријатеља". Мрежа је орјентисана на вас, тј. централну фигуру коју одаберете. И у том случају, неко ко је у тој мрежи "црна звезда" не значи да би применом истог поступка орјентисаног на неку другу особу био у том статусу. Више ме интересује примена поменутог или сличних софтвера на системима за управљање учењем, форумима које користе студенти или ученици, и уопште у домену електронског учења које је интегрисано у традиционалну наставу, а које се реализује посредством неких од система. Верујем да је могућа примена и на blogger и откривање релација између блогова, али то нисам проверила. Ако имате неке корисне предлоге или сугестије на ову тему, пишите.
Виртуелна храброст је ту, увек. На форумима, блоговима, причаоницама... Олако се изговора нешто што се иначе, у реалном животу, не би рекло.
Схватам да су блогови многима "издувни вентил", лични дневник писан под псеудонимом или не, свеједно. И да они који то пишу, у највећем броју случајева, пишу "за своју душу", без обзира да ли имају читаоце или не. У том смислу блогови и имају своју вредност, и своју добру страну.
Ретке су особе које ће вам рећи у лице оно што су вам индиректно рекле на неком форуму, или директно, преко мејла, ћаскања,... Таквих скоро да и нема, или се бар ја не сусрећем са њима :) Најдрастичнији случај је случај једног корисника система за електронско учење, кога се најчешће и сетим када је виртуелна храброст у питању. Дешавања су можда од пре годину дана. Док сам читала те његове постове, дуге, пуне сарказма и неодобравања, створила сам у себи неку врсту предубеђења да се ради о храброј особи која ће исто тако разговарати и уживо. Пошто је у то време неко други "сарађивао" са том особом, мени су једино стизали мејлови са новим порукама са тог форума. Сусрели смо се доста касније, везано за исту проблематику. Уживо. Једном, два пута, три пута... И све и да покушам да се сетим боје гласа, не бих успела... Чак ни у сну не бих могла да повежем да је то иста особа. Тих, несигуран, збуњен, можда чак и уплашен? Такав утисак је остављао сваки пут. Ни трага од оног "форумаша".
Кренула сам од тога да му више одговара електронска комуникација, да једноставно не воли или не жели да разговара уживо. И да се не ради о некоме ко је само виртуелно храбар већ да је једноставно такав тип особе у комуникацији са неким са ким можда и не би причао, да не мора ;)
Стицајем околности, његови блиски познаници које упознајем, чувши да имамо "заједничког пријатеља" упућују ме да он ужива у електронској провокацији и препуцавању преко порука... То му је једини начин на који ће и исказати негодовање или одобравање, свеједно...
Чему храброст на форуму, ако је нема у реалном животу? Можда само у испуњењу неких личних хирова, али на дуже стазе не видим ништа корисно у томе. Остаје да се запитамо да ли би на исти начин рекли то што негде, у овом виртуелном свету напишемо...
У прошлости која се не враћа, будућности која не долази, садашњости која измиче и бежи. У нетражењу разлога и неналажењу истине. У другом времену, а на потпуно истом месту. У неискреном осмеху и погледу који открива и скрива многе ствари. У добронамерним саветима и неодобравањима. У испуњењу туђих, а не својих очекивања. У питањима која нису никад постављена и одговорима који нису добијени. У грешкама и губицима. У привидном савршенству. У туђим, а не својим очима. У селективним сећањима, и погрешним проценама. У новим данима и истим ноћима. У неприхватању нечега што личи на истину. У испуњеном времену и празним мислима. У проласцима и заобилажењима. У променама које ништа не доносе. У безуспешним покушајима. У простору који људи не мењају. У новим лицима која се смеју. У старим лицима која не схватају.
Једина шанса да се неки од наших Универзитета нађе на шангајској листи која рангира 500 најбољих високошколских установа на свету је да повећа број научних радова објављених у неком од часописа са СЦИ листе.
Неопходан услов који је потребно испунити за стицање звања доктора наука је објављен један рад на СЦИ листи.
Неопходан услов за избор у звање доцента је такође објављен рад на СЦИ листи, осим звања доктора наука које се подразумева.
Даљи ток се опет везује за фамозну листу, али са још оштријим критеријумима.
СЦИ (SCIENCE CITATION INDEX) се све чешће помиње у контексту најтеже препреке.
Оштрији захтеви су сигурно права ствар за све нас, колико год било тешко. Али управо ове преомене доносе нелогичности које само време може да реши. У исто време, на истом месту раде докторанти са већим бројем радова на СЦИ листи од редовних професора.
Захтевају се радови у часописима на фамозној листи, а да никакве друге промене нису направљене. Средства за развој науке су мала. Све што прати развој истраживања, а то су рад у добро опремљеним лабораторијама, студијски боравци... све је препуштено машти самих истраживача :)
На мом столу и даље стоји "превртљиви мерач времена", мали пешчани сат. Подсећа ме да време неумољиво тече док мог имена још увек нема на поменутој листи...
"Чули сте да је речено: Око за око, зуб за зуб. А ја вам кажем да се не противите злу; него ако те ко удари по десном образу, окрени му и други; и ономе који хоће да се парничи с тобом, и да ти узме хаљину, подај му и огртач; и ко те потера једну миљу, иди за њим две. Дај ономе који од тебе тражи, и не окрећи се од онога који хоће од тебе да позајми." (Мт. 5:38-42).
Окрећете ли и други образ ако вас неко удари по десном? Или поступате другачије? И ако "окрећете други образ", да ли то радите зато што сте хришћани, или имате неке своје личне разлоге?
Не могу рећи да су ме баш пријатни догађаји подстакли да отворим ову тему. Без обзира на све, окренула сам и други образ.
Одувек сам сматрала да је то најисправнија могућа одлука, да на зло око нас не треба одговорити злом. Али то је често другима чудно, наивно, неприхватљиво, глупо...
Волела бих, да они који ово прочитају, у коментару доврше реченицу: Ко тебе каменом, ти њега... Уз образложење, наравно :)
Почело је тачно у подне, у четвртак 17. децембра :) Фамозна имунизација против новог грипа са опречним ставовима да ли јој се треба приклонити или не. Наслушали смо се свега за ово време. Од тога да једна доза вакцине штити од вируса Х1Н1, до могућих последица од којих би вам се коса дигла на глави :) Моменталних, и оних... кроз пет година :)
За сада је само једно сигурно: план имунизације није испуњен, и далеко је од тога. Контигенти вакцина су стизали, али је број оних који су је примили неупоредиво мањи. Чак су се и поједини лекари јавно изјаснили и рекли Не вакцини.
Некима смета добављач, неки се баве статистиком по којој је грип мање опасан од саме вакцине... Неки сумњају и у оне који је препоручују па је на Фејсбуку у децембру основана група "Хоћемо live streaming пелцовања министра Томице"... :) Углавном, појавио се вишак вакцина и даље наруџбине ће највероватније бити отказане. У каквом "расположењу" ви чекате трећи талас грипа? :)
Уместо класичног резимирања протекле године и прављења планова за идућу (што и иначе никада нисам радила :)) објављујем текст преузет са сајта мудрих мисли, и свима вама желим да у следећој години научите бар део поменутих ствари. Наравно, ако то већ нисте :)
"Научио сам, да не можеш некога натерати да те воли. Све што можеш учинити јесте, да будеш неко ко се може волети, Остало зависи од других. Научио сам, да ако је мени стало до некога, Не мора значити да је и њему стало до мене. Научио сам, да су потребне године да би се изградило поверење, А само секунде да би се уништило. Научио сам, да ми је потребно много времена, Да бих постао особа каква желим бити. Научио сам, да смо одговорни за наша дела, Без обзира како се осећамо због њих. Научио сам, да ти контролишеш своје понашање или Оно контролише тебе. Научио сам, да без обзира колико је веза страсна и бурна, Ватра се постепено гаси и боље би било да на њено место Дође нешто друго. Научио сам, да имам право бити љут, али немам право бити окрутан. Научио сам, да се право пријатељство на великој удаљености не гаси, Што важи и за праву љубав. Научио сам, да ако ме неко не воли онако како бих ја то желео, Не значи да ме не воли уопште. Научио сам, да зрелост не зависи од броја рођендана, него од искуства И оног што си научио. Научио сам, да није само довољан опроштај од других, Некада мораш научити како опростити сам себи. Научио сам, да се свет неће зауставити, без обзира на моју Патњу и бол... Научио сам, да не мора значити да се две особе не воле, Ако се свађају, а да се воле, ако се не свађају. Научио сам, да не морамо мењати пријатеље, Ако схватимо да се они мењају. Научио сам, да не треба увек тежити да откријеш тајну, Јер би то могло променити твој живот заувек. Научио сам, да два човека могу гледати исту ствар, А видети потпуно различито. Научио сам, да они до којих вам је навише стало, Буду прерано одузети."
" Што сам бивао старији све мање су ме испуњавала ситна задовољства која ми је живот пружао и све јасније сам схватао где треба тражити праве изворе радости и смисла. Научио сам да бити вољен не значи ништа, а да је волети све, да је способност да осећамо оно што даје вредност и лепоту нашем постојању. Где год би се на земљи појавило оно што се може назвати срећом, било је саткано од емоција. Новац није ништа, моћ није ништа. Многи имају и једно и друго, а ипак су несрећни. Лепота није ништа, видео сам лепе мушкарце и лепе жене који су били несрећни упркос својој лепоти. Ни здравље није све; свако је здрав ко се тако осећа; било је болесника пуних воље за животом који су је неговали до самог краја и било је здравих који су венули мучени страхом од патње. Али срећа је увек била тамо где је неко умео да воли и живео за своја осећања; ако их је неговао, ако их није газио и потискивао, она су му доносила задовољство. Лепота не пружа радост ономе ко је поседује, већ ономе ко уме да је воли и да јој се диви..."
Она је најпознатија и најгламурознија особа у Сан Франциску. Пријатељ многих краљева и оних који су краљевске крви. Подржава бројне фондације и редовно посећује познанике широм света. “She knows everyone, and everyone knows her”, можда је реченица која је најбоље описује.О њој пишу многи, али највише они који је уопште не познају:) Како сама каже, представља енигму за већину људи, а разлог томе налази у свом пореклу.
Рано детињство је провела у Београду, а њени преци су из околине Крагујевца. Живот је води у Рим, Париз, затим у Сан Франциско, и а то на крајње неуобичајен начин. Свом пореклу приписује другачији начин размишљања, нарочито у поређењу са људима који, као и она, на неки начин воде привилегован живот. Воли друштвени живот који има, али ипак цени вредност самоће и присуство једног или два пријатеља. Пре неколико година, Дениз Хејл је посетила Србију. Постојање Универзитета у Крагујевцу са 11 факултета је било право изненађење за њу. Убрзо затим је, у сарадњи са Фондацијом Престолонаследника Карађорђевић, доделила стипендије студентима са тог Универзитета. Сада је то већ традиција. У мају 2007. упознала сам госпођу Дениз Хејл. Била је све оно што не очекујете од особе који води најгламурознији и најлуксузнији живот који можете да замислите. Скромност какву ћете ретко код кога уочити :) Подсетила ме на Киплингову песму и стих који се у овом случају може схватити буквално "Ако можеш да се помешаш са гомилом и сачуваш своју част, Ако можеш да општиш са краљевима и останеш скроман..."
Да би повећали учинак свог учења и дошли до јаснијег размишљања могу се користити и мапе ума. Људски мозак "воли" да памти кључне идеје, па после прочитанoг текста са мноштвом информација, направите једну овакву мапу.
Шта вам је потребно? Неки од програма који се за то користе, или једноставније... Парче папира и фломастери, или бојице. Што више боја користите, то боље.
Најпре нацртајте центар мапе ума, а то је ваш кључни појам, или кључна идеја. Затим из централне тачке изведите гране које представљају остале теме и идеје, а и из њих опет следе мање гране, које садрже мање важније појмове. Такође је битно да за сваку ставку имате одређену асоцијацију. И то је углавном довољно за почетак. Почните и временом развијте сопствени стил у коришћењу мапа којe ће вам сигурно помоћи.
Да ли је Велики Брат само још једна у низу тзв. reality show-a или нешто сасвим друго? У последње време имам утисак да смо све ближи том феномену и у свакодневном животу. Не, нисам упала у параноју :) Само видим мале камерице на сваком ћошку па и у нашем "храму знања" ;) А нови "суптилни" предлози су и да се уведу и у учионице :)
Не волим камере и до сада сам их успешно избегавала :) Али, по свој прилици, мораћу и са тим да се суочим. Кад дође до тога, угледаћу се на учеснике ВБ-а који су успели да их занемаре још од прве вечери ;)
Још једном сам била сведок покушаја сакривања истине...
Али, овог пута, био је то само покушај :) Реч је узео глас разума и свима нам разјаснио о чему се ради. У две кратке, одсечне реченице и једно питање, неке је приморао да погну главе. Једни су били зачуђени, други збуњени...
Мени је било и помало смешно, признајем :) Па зар може истина да се сакрије тек тако? Јесте ли покушали икад да од некога нешто сакријете? И да ли сте успели у томе? Ако нисте ни покушали, вероватно ће вам, као и мени, неки рећи да сте можда сувише наивни и да, као такви, нећете далеко догурати ;) Не обраћам пажњу на те "савете". Не видим их као добронамерне, и настављам по старом. Речима или делима, свеједно... Битно је да људи које познајете знају да ли их волите, или их волите мало више :) И ето, прође и та среда... Најављивала је бурне догађаје, али је ипак прошла мирно. Можда и сувише мирно ;) "Ко разуме, схватиће", што би рекао наш "комшија" ;)
Ето, и ми по нечему да се прочујемо ;) "Добар глас се далеко чује, а лош..." После пуцњаве у препуном Роксију (непосредно поред факултета), ето и новог наслова... И првих коментара. Жирафа још није стигла у наш град, али зато је стигао нови професор :) Нови професор, нова правила, нови критеријуми, нови испитни рокови, нове суспензије... И наравно, нови коментари, пребацивања кривице, свађе, тражење разлога... Опречни ставови који иду из крајности у крајност. Не могу да се "приклоним" ниједној страни, јер сам одавно научила да у животу скоро ништа није црно или бело. У најбољој особи постоји и нешто лоше, а и у најгорој можете пронаћи нешто позитивно и добро. У сваком конфликту постоје две стране, и обе сносе део одговорности и кривице. Кад студент пет година полаже један предмет, а све остале је положио, дефинитивно професор треба да се запита да ли је урадио све како треба. А, са друге стране, потпуно је нереално да неко ко као апсолвент не зна како да израчуна хипотенузу правоуглог троугла, положи две математика за 15 дана... И то математике у којима ради вишеструке интеграле, решава диференцијалне једначине, бави се статистиком... Да не идем у детаље, Блиц и Прес су се позабавили бројкама ;) (Блиц-чланак, Прес-чланак) А у ствари, ништа није толико тешко и компликовано, ако пођете од самих себе. И ако сте професор, преиспитајте свој рад, нико није непогрешив. И ако сте студент, запитајте се да ли сте урадили све што је било до вас. Професори, заборавите на своју сујету! Ослободите се комплекса и упишите студенту 10 ако је заиста заслужио ту оцену. Упишите студенту оцену 5 ако није заслужио више, чак иако вам прете суспензијом ако не испуните тражену пролазност. Нађите праву меру у свему. А ви, драге колеге студенти, заборавите на бахатост и дрскост! Заборавите "бубице" преко којих долазите до ваших "диплома". Потребно вам је знање, а не парче папира на коме пише да сте инжењер или професор. Мени, обичном смртнику, остају "чари" дежурства на новим и поновљеним октобарским роковима 5, 6, 7... ;) Од петка до суботе, од петка до суботе...
Иако СПЦ има више него јасне ставове, човек у њој прави грешке...
О њој пишу многи, али највише они који је уопште не познају:) Како сама каже, представља енигму за већину људи, а разлог томе налази у свом пореклу.
Подсетила ме на Киплингову песму и стих који се у овом случају може схватити буквално
Најпре нацртајте центар мапе ума, а то је ваш кључни појам, или кључна идеја. Затим из централне тачке изведите гране које представљају остале теме и идеје, а и из њих опет следе мање гране, које садрже мање важније појмове.
