Зашто праведници страдају, док грешни уживају?

У Чачку је одржано једно занимљиво предавање под називом: "Зашто праведници страдају док грешни уживају?" Предавање је одржао професор Теолошког факултета др Драган Милин.
Ако сте искрени, признаћете да сте бар једном себи или неком другом поставили то питање. Да ли сте пронашли одговор? И како живите са чињеницом да тако функционише наш свет? Да ли сте бар покушали да то промените? И да ли је уопште то могуће променити?
Много питања... А одговора нема...
Они који верују у судбину, рећи ће "Тако нам је суђено", "Сви имамо свој пут...". И вероватно ће се помирити са свим што се дешава. Живеће неким учмалим животом и верујем да им све то неће пуно ни засметати.
А ми који не верујемо у судбину и у то да је нешто унапред предодређено, већ да сами градимо свој пут, питање је шта ћемо ми да радимо? Где ћемо да нађемо одговор за сва испаштања праведних и сва уживања грешних? И шта ће нас водити путем праведних ако знамо да нас чека страдање?
Покушао је др Милин да понуди одговоре и да присутнима покаже да ипак треба да живе часно, без обзира на све.
Покушао је да објасни да је испаштање потребно због искушавања самих себе, спасења, опраштања грехова... "Праведници пролазе кроз страдања као што злато пролази кроз пећ, тако да њихова праведност сија непролазним сјајем". Страдање треба поднети ради утехе другима, да их одврати од гордости и да други не би мислили о нама више него што треба...
Ако се само осврнете око себе, лако ћете распознати ко страда, а ко ужива. А ако још мало пажљивије погледате видећете праведне како су помирени са својом савешћу, смиренији, јачи у искушењима. Док су ови други егоисти, лаковерни, немилосрдни...
Не дајем свој одговор на питање зашто наставити путем праведних. За њим морате сами да трагате. А да у том трагању не дођете у заблуду.
Битно је само да не одустанете од тога. Крените од свог срца, то је најбољи почетак...

Ћирилица vs Latinica

Пишете ли ћирилицом или латиницом? Да ли више волите када вам стигне писмо или мејл написано ћирилицом?

Ћирилица vs Latinica
Вечито питање.

Ако кажете ћирилица многи ће вам рећи да сте националисти и навешће вам милион разлога зашто треба писати латиницом.

Ако кажете латиница, многи ће вам рећи да је то светогрђе и да сте антисрби.
Овај пост и сваки следећи ће бити написан ћирилицом. То не значи да сам националиста или да не знам или не желим да пишем латиницом.

То значи да желим да дам свој мали допринос очувању свог писма. Не желим да остане само део традиције. Наравно, користим оба писма, јер мислим да се не треба одрицати онога што имамо, а то су два писма.
Али, за једно од та два писма постоји оправдана бојазан да ће нестати. А то је ћирилица.
Обрадовао ме је јако допис који је стигао на факултет. Према њему сва званична документа треба да буду на ћирилици.
Постоји нада да ћемо је сачувати. Кад кажем ми, мислим на Србе, Русе, Украјинце, Бугаре,... Чини ми се да се ми, иако смо на првом месту, најмање трудимо да сачувамо ћирилицу. Приоритет председника Русије је, како је сам изјавио, увођење ћириличних интернет домена.
Одлична идеја да у веку глобализације која руши све пред собом, сачувамо неку своју посебност.