петак, 25. септембар 2009.

U virtuelnoj tamnici...

Godina 2012, 19:30h... Poznata emisija na još poznatijem javnom servisu... Niste zavaljeni u vašu fotelju, i niste opušteni... jer vest dana je:

Epidemija je zahvatila 2/3 stanovništva i dalje se širi. Sada je već prisutna u svim mestima, bez izuzetka. Ne postoji starosna granica. Svi su ugroženi. Pol, rasa, hendikepi... nema barijera. Bolest se nezadrživo širi i preti onima koji još uvek nisu zaraženi.

Simptomi su lako prepoznatljivi:
  • Naglo poboljšanje brzine kucanja na tastaturi;
  • Svoje "poduhvate" ispisuju na "javnom zidu";
  • Povećana ljubomora i sumnja;
  • Izbegavanje važnih životnih obaveza;
  • Uvek imaju potrebu da "neko misli na njih"...

Naziv bolesti: Fejsbuk (eng. Facebook)












Izazivač bolesti: Virus pod nazivom http://www.facebook.com, složene strukture, sa brojnim aplikacijama koje preuzimaju sve podatke o obolelom.

Inkubacija: Obično varira od 5 do 30 minuta, u zavisnosti od bolesnika.

Način lečenja: Kombinacija psihoterapije, fitoterapije, homeopatije, fototerapije, hormonskog lečenja, radioterapije, imunoterapije, alternativnih metoda...

Procenat izlečenja: Zanemarljvo mali.

понедељак, 14. септембар 2009.

Ako možeš...

Ako možeš da sačuvaš razum, kada ga svi oko tebe
Gube i osuđuju te.
Ako možeš da sačuvaš veru u sebe, kad sumnjaju u tebe,
Ali ne gubeći iz vida ni njihovu sumnju.
Ako možeš da čekaš, a da se ne zamaraš čekajući,
Ili da budeš žrtva laži, a da sam ne upadneš u laž.
Ili da te mrze, a da sam ne daš maha mržnji
I da ne izgledaš, u očima sveta suviše dobar,
Ni tvoje reči suviše mudre.

Ako možeš da sanjaš, a da tvoji snovi ne vladaju tobom,
Ako možeš da misliš, a da ti tvoje misli ne budu (same sebi) cilj.
Ako možeš da pogledaš u oči Pobedi i Porazu
I da nepokolebljiv uteraš i jedno i drugo u laž.
Ako možeš da podneseš da čuješ, istinu koju si izrekao
Izopačenu od podlaca u zamku za budale.
Ako možeš da gledaš, svoje životno delo srušeno u prah
I da ponovo prilegneš na posao sa polomljenim alatom.

Ako možeš, da sabereš sve što imaš
I jednim zamahom sve staviš na kocku.
Izgubiš i ponovo počneš da stičeš
I nikad, ni jednom reči ne pomeneš svoj gubitak.
Ako si u stanju, da prisiliš svoje srce, živce, žile,
Da te služe još dugo, iako su te već davno izdali
I da istraješ u mestu, kad u tebi nema ničega više,
Do volje koja im govori: ’’Istraj!’’

Ako možeš da se pomešaš sa gomilom, a da sačuvaš svoju čast
Ili da opštiš sa kraljevima i ostaneš skroman.
Ako te najzad niko, ni prijatelj, ni neprijatelj, ne može uvrediti.
Ako svi ljudi računaju na tebe, ali ne preterano.
Ako možeš da ispuniš, minut koji ne prašta
Sa šezdeset skupocenih sekunda.
Tada je ceo svet tvoj i sve što je u njemu.
I što je više, tada ćeš biti ČOVEK sine moj.

Rađard Kipling
(prevod Ivo Andrić)


video

субота, 12. септембар 2009.

Početak svega...

Na početku svega, u čemu naći inspiraciju za ovakav poduhvat? Zašto voditi virtuelni dnevnik, ako ne vodite obični? Da li treba zapisati nešto što zasigurno nećemo nikad zaboraviti? Ili u to ne možemo nikada ni biti sigurni...

Na početku svega, da li je blog samo dobra zabava, ili dobro mesto za razmenu mišljenja sa onima koji vas "posete", ili samo vežbanje moždanih vijuga?

Na početku "Lirike naših života" nalazi se jedno ime: mergrey. U moru pseudonima, i ovo, naizgled beznačajno, ne govori puno. Iza njega se krije Meredith Grey, lik i inspiracija za sve one koji vode ubrzani život, za sve one koji se susreću sa dilemama, za sve one koji se mogu osloniti jedni na druge...

Na početku, ali i do samog kraja potrebna nam je upornost, jer "ako kucate na vrata dovoljno dugo i dovoljno jako, budite sigurni da ćete probuditi nekoga."

A buđenje je ono što nam je svima potrebno...